Make your own free website on Tripod.com

Goran Svilanović, razočaran pripremama za miting 14. aprila, poručuje

Mene je sramota!

Svojim najbližim prijateljima ne mogu da objasnim šta to radimo. Predlagao sam da govore Ristić, Novković, neko iz "Otpora"...

Vidno obeshrabren dočekao nas je u utorak Goran Svilanović, predsednik GSS-a, na intervjuu zakazanom dan ranije. Ipak, izbegavao je da za beskrajne opozicione razmirice okrivi bilo koju stranu u trenutku dok su nekoliko stotina metara od sedišta GSS-a predstavnici udružene opozicije dogovarali spisak govornika za dugo najavljivani miting, Svilanović nije osećao neizvesnost, samo razočarenje. To nam je i potvrdio prvom rečenicom: "Mene je sramota!".

- Mislim da će miting biti. Ali, šta da Vam kažem. Kad je miting meni preseo, mogu da zamislim koliko je preseo onima koji redovno čitaju novine. Njima je verovatno svega preko glave. Više nemam nikakvu volju da govorim na tom mitingu. Ponavljam, mene je sramota.

Čega Vas je sramota?
- Sramota me je jer ne mogu najbližim prijateljima da objasnim šta se događa, a kamoli ljudima koji me ne poznaju. Imaju pravo da pitaju: "Šta Vi to radite?". Te miting će biti tad, te neće biti tad, te govoriće onaj, te neće govoriti onaj, te smeju na binu, te ne smeju na binu. Ko da su to najvažnija pitanja u zemlji u ovom trenutku. Najiskrenije, uopšte ne mogu svom kumu da objasnim šta se događa, jer razgovor počinje rečenicom: "Izvini, jesi li sedeo ti s onima tamo? Sedeo si. Ma, ne interesuje me". I upravu je.

GSS je kao stranka imao jednu dobru poziciju. Imali smo i sad imamo dobre odnose sa svim strankama opozicije. Ta pozicija bliskosti svim strankama bila je zgodna. Povoljna je bila i moja lična pozicija, s obzirom da sam bio rasterećen bilo kakvog ličnog animoziteta prema ostalima jer sam mlađi, kraće sam u politici i nemam nikakav lični sukob s bilo kim od njih. S mnogo ambicija ušao sam u politiku i probao nešto da uradim. Ali, evo, na kraju se osećam postiđenim. Sve stranke su važne, ono što su radili godinama jako cenim jer su pokušali nešto da promene, ali stvari sad stoje. Nemam volje da objašnjavam detaljnije jer ću lako doći do zaključka da su svi u pravu i da, istovremeno, niko nije u pravu, i da smo svi zajedno vrlo nevažni. Tad će moj kum biti u pravu kad kaže: "Izvini, sediš s njima za stolom - sediš. Ma, ne interesuje me niko od vas", i onda nastavlja: "Svi ste vi ..."

Odakle problem govornika?
- Oni koji dođu na taj miting neće doći mene da čuju. Pravi govornici su Nebojša Ristić, Ivan Novković, Maki, neko iz "Otpora"... Neko ko je zaista poslednjih meseci ugradio nešto u ovo što nam se događa.

Ne pada mi na pamet

Stvari ne izgledaju ružičasto, šta ćete uraditi?
- U situaciji u kojoj smo radiću ono što mislim da je najbolje. U sredu ću u Kruševac, u četvrtak u Pančevo, pa ponovo u Kruševac... To je jedino što me u ovom trenutku interesuje. Da sedim pet sati s nekim - ma, ne pada mi na pamet.

Da li su pozvani?
- Moja ideja je bila da se pozovu. Ali, predlog nije prihvaćen. Neće ljudi da slušaju Đinđića, Batića, Protića, Svilanovića... Mislim da bi neku reč morao da kaže Avramović. Ali, mislim da bi više energije mogao da unese, na primer, Nebojša Ristić koji je godinu dana proveo u zatvoru, maltene ni za šta. Ima ljudi kojima će narod poverovati. Ići ću na miting zbog tih ljudi, a ne zbog bilo koje stranke.

Dakle, 14. aprila imaćemo miting radi mitinga?
- Verujem da će se iz ove krize izaći, dogovorićemo se ko govori... Onda to neće biti miting radi mitinga ali, tačno je da je mnogo dobre volje prosuto.

Osećate li se kao saučesnik?
- Da, i zbog toga me je sramota. Ne radi se uopšte o tome da kažem da sam ja dobar, a drugi loši. Zaista me je sramota što je rezultat našeg zajedničkog posla takav. Napravili smo korak unazad.

Možete li da pretpostavite kako će se ljudi iz vlasti obradovati kad pročitaju ovaj intervju?
- Ne znam, možda je najbolje da ništa ne govorim i povučem sve što sam rekao. Svestan sam da je svaka pukotina u onome što radimo velika radost za njih, ali s druge strane postoji neka vrsta odgovornosti prema ljudima u ovoj zemlji.

M. Teodorović