Make your own free website on Tripod.com

Ko je ovaj čovek?

Ivica Dačić

Početak - rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu, kako voli da istakne, "sticajem okolnosti". Otac Desimir bio je policajac, majka Jelena, devojačko Đorđević, domaćica. Dačići se ubrzo sele u Žitorađu kod Prokuplja.

Detinjstvo - odrastao je u Cecinoj (Ražnatović) i njegovoj Žitorađi. Ceci je, inače, bio na svadbi i ona je "njegova drugarica od najmlađih dana".

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - ateista. Kad je prošle godine optužio opozicionare zbog mitinga na Preobraženje da su neznabošci i da crkvu posećuju samo kad idu kod patrijarha Pavla, rekao je: "Poštujem verske praznike". Upozorio je, aludirajući na Patrijarhovu spremnost da bude poglavar svim Srbima: "Crkva ne sme da bude branilac vukova". Podsetio je, iz istih razloga, i na petu crkvenu zapovest: "Molite se Bogu za one koji su na vlasti".

Obrazovanje - osnovnu školu i prva dva razreda gimnazije završio je u Žitorađi. Školovanje je nastavio u Nišu, gde je i maturirao u gimnaziji"Stevan Sremac". Studirao je Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer novinarstvo. Diplomirao je s prosečnom ocenom 10. Neki od njegovih profesora pričali su da je učio tako što bi fotokopirao knjigu, pročitao stranicu i pocepao je. Isti se zaklinju da je jednom memorisano gradivo posle znao "u pola dana i pola noći". Upisao je i postdiplomske studije.

Karijera - počeo je sa scenarijom dvadesetogodišnjice studentstkog bunta iz 1968, za koji je dobio novinarsku nagradu "Borivoje Mirković". Emisija na njegov scenario nije ugledala svetlost dana jer su ga, kako tvrdi, odbili tadašnji urednici RTS-a koji su, objašnjava, sad mahom u nezavisnim sindikatima. Izvesno vreme uređivao je list "Epoha", novinu koja je tad, kako tvrde upućeni, imala najmanji tiraž u Srbiji. U SPS je ušao sredinom 1991. i postao član Glavnog odbora stranke. Usledila je funkcija predsednika Mladih socijalista Beograda i saveznog poslanika. Imao je dužnost šefa Propagandno- informativnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993. Na Drugom kongresu SPS ušao je u Izvršni odbora sa, kako ističe, zaduženjem za odnose s javnošću. Odnosno, postao je portparol socijalista. U međuvremenu, postaje predsednik UO FK "Palilulac" koji je tad bio u Beogradskoj zoni. "Namerno sam kao mlad političar otišao u taj nižerazredni klub", obrazložio je i pohvalio da je za tri godine njegovog predsednikovanja tim uvek bio prvi. Zbog čelne funkcije u Sportskom savezu Srbije i, istovremeno, potpredsedničke u Jugoslovenskom olimpijskom komitetu, napustio je "Palilulac".

U JOK-u je bio zadužen za finansije, a svedoci navode da je jednom pitao kolege iz Komiteta što su mu dali to zaduženje kad nema para. Posle Četvrtog, "obnoviteljskog" kongresa SPS-a, prestao je da bude "glasnogovornik" svoje partije i jedan od omiljenih sagovornika mnogobrojnih novinara koji su izveštavali s njegovih konferencija za novinare. Novinare je, u žaru partijskog rada, znao i da upita: "Znate le vi srpski, ako znate, jasno vam je da tu nema ničeg osim onog što je predsednik Milošević već rekao", ili zamoli da ga ubuduće ne prepričavaju, već isključivo prenose, kako ne bi grešili. Posle Četvrtog kongresa i izjave da smo "mala zemlja s velikim predsednikom" avanzovao je do mesta predsednika beogradskih socijalista. Trenutno je i predsednik Košarkaškog kluba "Partizan". Bio je i predsednik UO "Hisar" i član UO "1. decembar", firmi iz rodne Žitorađe i Prokuplja. Kako je objasnio da tamo posao obavlja bez dinara naknade, verovatno ga nisu menjali.

Stranački angažman - iako je izjavio da u politiku nije ušao u vreme jednopartizma, zabeleženo je da je iz Univerzitetske komisije SK "uskočio" u SPS.

Zanimljivosti - godi mu kad se o njemu govori da je moćan. Nikad nijednog novinara nije, kako doslovce kaže, maltretirao zbog onog što je napisao o njemu. "Mogu da napišu da sam ružan, da sam lep, glup ili pametan i da se pitaju jesu li svi moji politički stavovi ispravni. Ali, kad govore o materijalnoj stvari koja je čista laž, onda sam osetljiv. Pripadam jednoj garnituri ljudi čije je životno doba u kojem je jedina privilegija", naglasio je 1998. godine. Oženjen je sa Sanjom (Đaković) i prošle godine dobili su sina Luku. "Priznao" je da je u vreme formiranja svoje političke ličnosti od Dobrice Ćosića učio "nacionalni bukvar".

Kune se: "Nikad u svojim političkim nastupima nisam išao ispod praga ljudskog vaspitanja i dostojanstva, čuvajući integritet svakog pojedinca". Svoju tvrdnju demantovao je mnogobrojnim žaokama upućenim neistomišljenicima: "Zoran Đinđić je politički trgovac i politički preduzetnik", a "Robert Gelbard je sramota za SAD i sve, temeljne moralne vrednosti. On je saradnik ubica žena i dece na Kosovu". Inače, skoro da nema događaja koji nije prokomentarisao dok je bio portparol, bez dlake na jeziku. Omiljena reč mu je fatamorgana i neštedimice je upotrebljavao govoreći o aktivnostima, rezultatima ili, pak, namerama opozicije.

Dačić je svojevremeno igrao rukomet u Srpskoj ligi, na mestu pivotmena, i tad je naučio da prima i daje udarce. Sport mu je slabost, otkrio je davno, odlazeći nedeljom pre podne na stadion s džepovima punim semenki. Čak je i suprugu ubedio da mu se pridruži. Voli lepršave fudbalere, kakav je, po njemu, Predrag Mijatović. Koliko voli muziku nije obelodanjeno, ali se zna da je dobio Zlatnu ploču grupe Galija kad je proslavljala 20 godina rada, kad je Neša Milosavljević ustvrdio: "Ivica je naš čovek". U horoskopu je jarac, vezan je za svoju porodicu ili, kako se navodi, pre za svoj klan. Teško ga je ostaviti jer je strpljiv, spreman svašta da proguta. Osvetoljubiv je i kasnije će se osvetiti. Jarac zna da se podvrgne disciplini, retko je motivisan ali, kad jeste, stvara čudo.

Zorica Vulić