Početak - rođen je 22. maja 1944. godine u selu Koštunići (odakle su i Vojislav Koštunica i majka vojvode Mišića, njegovog uzora) kod Gornjeg Milanovca. Otac Srećko, radnik i majka Danica domaćica izrodili su četiri sina."Majka je htela ćerku, ali nije joj se dalo, kasnije je imala gotovo sve unučice, pa i praunuke", kaže general. (Prema neproverenim podacima, Perišići su u 17. veku iz Hercegovine prešli u Crnu Goru, a odatle u Srbiju).

Detinjstvo - od malih nogu voleo je vojsku. "Imao sam divno detinjstvo", navodi, a svedoci se sećaju da je bio živahan dečak, koji je tragao za nepoznatim, posebno su ga zanimali vazduhoplovi, i njihovi razni modeli.

Nacionalnost - Srbin

Verska opredeljenost - pravoslavac. Slavi Đurđevdan.

Obrazovanje - prva četiri razreda završio je u rodnom selu, druga četiri u Pranjanima. Srednju ekonomsku školu u Čačku, maturirao je 1963. godine. Pohađao je Vojnu akademiju Kopnene vojske - artiljerijski rod, diplomirao 1966. godine. Završio je i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. ("Samo sam u osnovnoj bio najbolji, kasnije uvek pri vrhu, jer pored znanja, izbiajnje na prvo mesto iziskivalo je i poltronstvo"). Vanredno je diplomirao i psihologiju, "kako bi korigovao sopstvenu ličnost".

Karijera - prvu službu imao je u Karlovcu. Usledili su premeštaji u Pulu, Bjelovar, Danilovgrad, Titograd, Sarajevo, Zadar, Zagreb, pa opet Zadar, gde ga je zatekao i rat, na mestu načelnika Školskog artiljerijskog centra. U Zadru s pet hiljada vojnika odoleva napadima 80.000 neprijatelja, preživljava dane opsade i bez ijednog izgubljenog života, odlazi kao pobednik. Kratko se zadržava u Sarajevu, premeštaju ga u Bileću, oslobađa dolinu Neretve, pomaže borcima RS, odbija molbu Radovana Karadžića da bude glavni u "njegovoj" vojsci i odlazi u Niš, gde postaje komandant Treće armije. Godine 1993. postaje u 44-oj najmlađi načlenik Gneralštaba VJ u savremenoj istoriji vojnog organizovanja srpskog i crnogorskog naroda.

Zbog neslaganja s državnim vrhom i predsednikom SRJ, biva smenjen novembra 1998. godine. "Aktuelnoj vlasti ne odgovaraju rukovodioci visokog integriteta koji misle svojom glavom. S dužnosti načelnika Generalštaba smenjen sam bez konsultacija, na neprimeren i nezakonit način. Ponuđenu izmišljenu funkciju (savetnika saveznog premijera, prim.a.) ne prihvatam. Ostajem na raspolaganju Vojsci, narodu i državi", rekao je tada. Kako je kriza u zemlji kulminirala i dogodilo se upravo ono na šta je on ukazivao, aktivira se u politici i osniva, leta 1999. Pokret za demokratsku Srbiju (tako ostaje neispunjena njegova želja da penzionerske dane provede pišući knjige o "lepim stvarima").

Stranački angažman - "Bio sam član SK, jer niko nije mogao biti oficir bez ove članske karte", objasnio je general.

Zanimljivosti - spartanski je samodisciplinovan i to zahteva od saradnika. Prvi dolazi na posao, ne zaboravlja rođendane podređenim, strogo vodi računa o tradiciji i kad je kome slava, odnosno da neko s kim sarađuje nije u žalosti. Bivši saradnici iz VJ ga napadaju da je više brinuo u uređenju Generalštaba nego o materijalnom položaju vojnika. Upućeni to demantuju i tvrde da je u Nišu odbio stan kako se ne bi razlikovao od ostalih starešina koji su živeli u prčvarnicama. Državni mediji su ga proglasili "srpskim Pinočeom", on nije reagovao. Prijatelji znaju da je precizan kao "švajcarski sat".

Oženjen je sa Smiljom, višom medicinskom sestrom koju je upoznao poslednjeg dana službovanja u Sarajevu, i koja je dobila otkaz pre tri meseca u predstavništvu "Trajala". Imaju dva sina, stariji je Saša, mašinski inženjer, mlađi Igor, student Treće godine Vojne akademije. Dane saradnje s predsednikom Miloševićem jednom je opisao kao "Razgovore u paklu", (po istoimenoj pozorišnoj predstavi"), a Milošević je njega "častio" uzvrativši da ima "čvornovat jezik". U horoskopu je blizanac.

Zorica Vulić