Početak - rođen je 7. decembra 1948. godine u Boru. Podataka o roditeljima nema u dostupnoj biografiji. Odakle su Šainovići - nije poznato. Korenom prezimena svojevremeno se bavio i Jovan Ćirilov koji je obelodanio da Šahin, odnosno srpska varijanta ovog turcizma Šain, znači soko. Da li se neko od predaka g. Šainovića nekad predstavljao tako, teško je reći, ali se zna da nisu svi sokolovi jednaki, te da se dresirani i dalje najviše cene (podseća Milivoje Glišić, novinar "Nina"). Da nema brata, saopštio je demantujući optužbe nekih bivših funkcionera jedne stranke (koju mnoge novine bojkotuju u poslednje vreme) da s bratom trguje metalima. "Nemam brata, dobro bi mi došao u ovo teško vreme", požalio se tad.

Detinjstvo - nema pisanih tragova, mada se neki zemljaci sećaju da je uvek bio vredan, ozbiljan, i da se retko igrao s decom.

Nacionalnost - bio je Crnogorac, a od 1992. je Srbin.

Verska opredeljenost - detalj koji nije zabeležen.

Obrazovanje - u zvaničnoj biografiji njegovo obrazovanje počinje sa studijama mada je, po prirodi stvari, prethodno "negde" morao završiti osnovnu i srednju školu. Zapisano je da je završio Tehnički fakultet, metalurški smer, u rodnom mestu (1973). Magistrirao je u "inostranstvu" (Ljubljana, 1977), s tezom "Uticaj komponenata šljake na gubitke bakra u plamenim pećima". Tim atipično "crnogorskim" potezom ("preskočio" Beograd) mnoge je začudio.

Karijera - počeo je kao laboratorijski tehničar i asistent na fakultetu na kojem je i diplomirao. Godinu dana posle "osvajanja" magistarske titule ulazi u politiku. Zapostavlja delovanje u privredi mada se u jednom trenutku, paralelno s politikom, bavi bakrom, kao stalni predstavnik Jugoslavije u Međunarodnoj organizaciji CIPEK (zemlje izvoznice ove rude i proizvoda od nje). Ovu granu industrije nije zaboravio ni kad je išao u Libiju kod Moamera Gadafija da, narodski rečeno, ište naftu - ne za sebe već, naravno, za domovinu.

Ipak, mora se priznati da mu je karijera u političkom smislu daleko impresivnija. Bio je četiri godine predsednik Opštinskog komiteta SK u Boru. Usledila je funkcija predsednika SO Bor. Ubrzo je postao i potpredsednik za razvoj Rudarsko-topioničarskog basena "Bor". Godine 1989. imenovan je za člana Izvršnog veća srpskog parlamenta. Istovremeno je i republički sekretar za industriju, energetiku i građevinarstvo. Po isteku mandata, 1991, avanzuje do funkcije ministra rudarstva i energetike. Ubrzo postaje potpredsednik Vlade Srbije, a 1992. i član jata nekadašnjeg saveznog premijera Milana Panića.

Daje ostavku, ali ne izlazi iz politike. Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Srbije, proglasio ga je za mandatara Republičke vlade. Iz ovog perioda ostala je zabeležena u svetu nezabeležena inflacija (1993) i mnogi bi ovu godinu najradije zaboravili, a verovatno i sam premijer Šainović. Kad je srspki predsednik udario rukom o sto i raspustio Vladu, Šainović je ćutke "premijerovao" do kraja. U međuvremenu, formirana je nova, Savezna vlada, "uskače" u kabinet Radoja Kontića, kao potpredsednik. I danas je na ovoj funkciji, a u međuvremenu je bio i predsednik Odbora za pripremu Trećeg kongresa SPS-a.

Stranački angažman - bio je član SK. Sad je član SPS, mada mu je i JUL drag. Privrženost partiji iskazuje i tako što mu nije mrsko da uposlednje vreme "izigrava" i njenog portparola (na sveopštu radost novinara).

Zanimljivosti - kažu da nema hobi (ako se ne računa lov na muflone kojih baš i nema na ovima prostorima) jer je prezauzet. U početku napredovanja bio je sam u Beogradu dok su mu supruga Svetlana, elektroinženjer, i dva sina bili u rodnom gradu. Kasnije su se okupili u toplom domu na Dedinju. Panić je ustvrdio da je Nikola "voljan za saradnju, tih i poslušan, dok mu se ne kaže drugačije". Novinarima se čini da je pre svega neuhvatljiv, a poznanici se kunu da je vredan, racionalan i da ga je teško isprovocirati. U mlađim danima nije bio kafanski čovek.

Upamćen je po zatvaranju rudnika uglja u Aleksincu, ali i po čvrsto iskazanoj nameri da ne posustane pod teretom "ničim izazvanih sankcija". "Kad je reč o privredi nema iluzija da možemo sami, ali nećemo odmah kleknuti čim su sankcije pojačane". Iako je jednom "priznao" bivšem guverneru Dragoslavu Avramoviću "drugo su me učili 40 godina pa malo teže ide s učenjem ove vaše teorije", ovim priznanjem pokazao je svoju skromnost jer je veoma brzo shvatio: "Devize su retka roba, neka vrsta tajnog oružja". On ne krije da ga tajne stvari, poput DB, privlače, čak ih voli, ali nije voleo bivšeg policajca broj 1, Jovicu Stanišića. Ni za predsednika srpskog parlamenta, Dragana Tomića, ne bi se moglo reći da mu je simpatičan. Drugi su iskazali svoje simpatije prema njemu dajući mu nadimak Bata Šaja (tako su ga oslovljavali članovi SPS-a iz Niša kad ih je telefonom svako malo iz Beograda pitao "kako ide stvar"), misleći pri tom kako se njegova partija kotira na poslednjim lokalnim izborima. Lično drži da je hrabar, ilustruje to čestim odlascima u Prištinu (kad se moglo).

Zlobnici kažu da zna da se uživi u ulogu naredbodavca, pa su mu dali nadimak Paton, po čuvenom američkom generalu. Nije reagovao, baš kao ni kad su ga zvali "čovek od bakra". Možda zato što je u horoskopu strelac kojem su potrebni "betonski" dokazi da bi nečiji argumenti doprli do njega. Brzo se umara, retko je žrtva nežnih osećanja. Ako vam dosadi, rugajte se njegovim idealima, savetuje horoskop, i - oteraćete ga zauvek.

Zorica Vulić