Make your own free website on Tripod.com
Djindjic :   
            Drzavom vladaju kriminal, korupcija
            i bezakonje. Obican svet ne moze da zivi od svoje plate, koja je
            prosecno 80 maraka, mafija i kriminalci grcaju u bogatstvu. Dok
            jedan obican decko ili devojcica, ciji su roditelji obicni
            nastavnici, zanatlije, radnici, ne moze da plati devojci koka-kolu u
            kaficu, sinovi funkcionera se javno hvale da zaradjuju milione.
            Dakle, najpoznatiji sin u nasoj zemlji je pre godinu dana objavio da
            ko smatra da onaj ko sa 21 godinu ne moze da zaradi milion maraka u
            Srbiji, da je nesposoban. Sin jednog drugog ministra iz Zajecara, je
            pre izvesnog vremena u Zajecaru proslavio sa drustvom, i svi su bili
            pozvani, zaradu prvog svog miliona, naravno maraka, ne dinara. Sin
            jednog ministra iz Vranja je u Skoplju kupio za osam miliona dolara,
            ili 16 miliona maraka, deo Skopske zelezare. To je dakle stanje
            vladajuce klase danas u Srbiji.
 
 
            Trocasovni duel Vojislava Seselja i Zorana DJindjica
            na jagodinskoj TV "Palma plus"
 
                  Duel Seselj-DJindjic, dugo najavljivan na RTS je izostao, ali
            je naknadno, na "neutralnom terenu" u studiju TV "Palma plus"
            odrzan.
                  Dakle, ono sto nije moglo u Beogradu, dogodilo se u Jagodini.
                  Ringovni sudija, glavni urednik TV "Palma plus" Dusan
            Trifunovic, je delio pravdu ( i vreme), a iz trocasovnog zestokog
            duela, izdvojili smo za citaoce "Svedoka" onoliko koliko smo uspeli
            da skinemo s celuloidne trake.
                  Dusan Trifunovic: Kuda ide Srbija, politicki milje i posebno
            ono sto je znacajno, vlast optuzuje opoziciju da izdaje neke
            nacionalne interese, opozicija optuzuje vlast da vec godinama ono
            sto dodirne biva negativno. Ko ce prvi?
                  Vojislav Seselj: Ja predlazem - opozicija.
                  Zoran DJindjic: Ja se slazem, s obzirom da bi g. Vojislav
            Seselj mogao da pobegne, kao sto su sinoc pobegla njih trojica od
            razgovora...
                  V.S.: Imate li televizor kod kuce, jeste li videli da smo bili
            tamo?
                  Z.DJ.: Naravno, u pet sati ste mi rekli da nece biti emisije,
            a ond se u osam sati...
                  V.S.: Vas koalicioni kompanjon je pobegao, Vuk Draskovic.
                  Z.DJ.: Ja vas molim da me ne prekidate. Da objasnim gledaocima
            koji su cekali tu emisiju, sinoc sam imao i predjelo i glavno jelo i
            dezert, sad imam samo sendvic. Nije bolje nego ista, ali bojim se da
            mi i ovaj sendvic ne pobegne ako ga pustim da prvi govori. Prekjuce
            u 12 sati je utvrdjena lista govornika i tad se znalo ko ce biti
            ucesnik. Znaci, Seselj, Sainovic, Bojic i ja, znalo se da cetvrti
            pozvani nije pristao, i 28 sati je trebalo organizatorima da primete
            da ti uslovi nisu ravnopravni i da onda odjave tu emisiju, i da kazu
            da ce ta emisija biti odlozena za narednu sredu, da bih ja onda sa
            zaprepascenjem dobio telefonskim poziv, jer RTS naravno ne gledam,
            cuvam zdravlje, da mi kazu - pa, emisija se ipak odrzava. Meni je
            drago da je g. Seselj tu, znaci ova druga dvojica su verovatno bila
            razlog sto nisu smeli da me pozovu u emisiju, i nadam se da ovo
            objasnjenje ne ulazi u mojih deset minuta.
                  Nazalost, nije potrebno cak ni deset minuta da bi se opisalo
            stanje nacije i drzave danas u Srbiji. Ono je tragicno, nikad gore
            nije bilo u mirnodopsko vreme. Samo u svetskim ratovima nasa nacija
            je bila u tako tragicnom stanju. Drzavom vladaju kriminal, korupcija
            i bezakonje. Obican svet ne moze da zivi od svoje plate, koja je
            prosecno 80 maraka, mafija i kriminalci grcaju u bogatstvu. Dok
            jedan obican decko ili devojcica, ciji su roditelji obicni
            nastavnici, zanatlije, radnici, ne moze da plati devojci koka-kolu u
            kaficu, sinovi funkcionera se javno hvale da zaradjuju milione.
            Dakle, najpoznatiji sin u nasoj zemlji je pre godinu dana objavio da
            ko smatra da onaj ko sa 21 godinu ne moze da zaradi milion maraka u
            Srbiji, da je nesposoban. Sin jednog drugog ministra iz Zajecara, je
            pre izvesnog vremena u Zajecaru proslavio sa drustvom, i svi su bili
            pozvani, zaradu prvog svog miliona, naravno maraka, ne dinara. Sin
            jednog ministra iz Vranja je u Skoplju kupio za osam miliona dolara,
            ili 16 miliona maraka, deo Skopske zelezare. To je dakle stanje
            vladajuce klase danas u Srbiji.
                  Ja gospodina Seselja optuzujem veceras za to stanje, jer je on
            saucesnik u tom pljackanju naroda pod izgovorom patriotizma, pod
            izgovorom borbe za nacionalne interese, doslo je do takvog
            socijalnog raslojavanja u Srbiji kakvog nije bilo ni u tursko vreme.
            Ima vise haraca nego sto je bilo u tursko vreme, neki su izracunali
            240, ali sasvim sigurno u svetu nema harac na brojilo za struju,
            nema harac za prijavljivanje registrovanja automobila, nema harac na
            izlazak iz zemlje, i ko zna kakve jos takse i porezi postoje koji
            nigde drugo u svetu ne postoje.
                  Iznecu i podatke sta se sve desava u onome sto oni iz milja
            zovu siva ekonomija, sto je zapravo kriminal i korupcija, a to znaci
            sverc cigareta i nafte, to su poslovi koji donose milijardu nemackih
            maraka privilegovanim ljudima, protiv cega se niko nije javno
            pobunio. Gospodin Seselj je, dok je bio opozicija, obecao da kada
            Srpska radikalna stranka dodje na vlast, da ce 2.000 godina robije
            biti za socijalisticke lopove, a do sada su u zatvorima bili Nebojsa
            Ristic, novinar iz Sokobanje, zbog toga sto je stavio plakat
            "Slobodni mediji" na prozor u TV Sokobanja, i nekoliko studenata iz
            "Otpora" koji su pisali neke parole i crtali neke simbole. Nijedan
            lopov iz Socijalisticke partije Srbije nije do sada bio u zatvoru.
            Dakle, stanje nase ekonomije je stanje naseg morala, stanje naseg
            drustva je tragicno. Vladajuca oligarhija pokusava da prikrije svoj
            jedini interes, a to je da se finansijski i dalje bogati, da
            privilegije vlasti koristi za svoje licne interese, pokusava to da
            prikrije potpuno suludim idejama o ratu protiv celoga sveta, o
            ugrozenosti Srbije od celoga sveta, o tome da smo mi bastion slobode
            u celom svetu, da su svi navalili na nas, i da su nasi jedini pravi
            saveznici, u stvari, najvece orijentalne diktature danas u svetu -
            Irak, Libija, Severna Koreja, Tunguzija, ne znam sa cijim
            predsednicima i poglavicama imaju redovne kontakte, svaka cast svima
            njima, ali ja mislim da mesto nasoj zemlji nije tamo.
                  To je prva osobina nase situacije. Znaci da je u ovih prvih
            deset godina doslo do takvog socijalnog raslojavanja da mozemo da
            govorimo o brutalnom klasnom karakteru naseg drustva. Jer takvog
            prozimanja drustva kriminalom i korupcijom, organizovanim
            kriminalom, je takvo da je sada rizicno izici na ulicu.
                  Druga osobina, koja nikada nije bila deo nase istorije, jeste
            trajna izolacija u medjunarodnom smislu, odsecanje veze sa
            najuticajnijim vezama koje karakterisu 20. i 21. vek. Dakle, postoje
            vazne zemlje, bitne zemlje u nekom civilizacijskom smislu, ali u
            svakoj fazi postoje neke zemlje koje uticu na dogadjaje i sa kojima
            morate da odrzavate veze da bi ostvarili svoj interes. Mi smo danas
            najizolovanija zemlja u svojoj istoriji.
                  Ovaj rezim nema nikakvu sansu da tu izolaciju probije, on je
            cak hvali. On cak od nuzde pravi vrlinu i prikazuje kao da je to
            casno biti u takvoj izolaciji. I ono sto su nas zatvorili iza
            visokih zidova, sto je zapravo jedan zatvor, oni to prikazuju kao
            tvrdjavu koja nas brani od zlih sila, i onda nam pricaju bajke kako
            smo mi u stvari gladni, ali slobodni, kako smo nezavisni, kako
            placamo visoku cenu za tu svoju borbu za nezavisnost, da su svi ti
            drugi narodi kolonizovani, Englezi, Francuzi, Grci - svi su oni
            pristali na kolonijalni polozaj, samo smo mi nezavisni, i zato cemo
            mi da stradamo, ali cemo ostati u istoriji civilizacije zabelezeni
            kao poslednji mohikanci. Gospodin Seselj je poslednji mohikanac, sa
            Mirom Markovic i Ljubisom Risticem, i ne znam ko im je sve jos
            partner, oni brane zapadnu civilizaciju od nekih varvara.
                  Treci element je neizvesna buducnost unutar same zemlje.
            Nikada, mimo svetskih ratova, na delu teritorije nase zemlje nije
            bilo stranih trupa, osim za vreme vlade u kojoj je g. Seselj
            potpredsednik. Poslednji put kad smo u bioskopu "Rex" razgovarali
            Seselj i ja, on je rekao: "Vlada u kojoj sam ja nece nikada
            prihvatiti da strana cizma stane na deo te nase teritorije, ili ja
            necu biti u toj vladi". Ja sam rekao, to je bilo pred rat dva-tri
            meseca, budite oprezniji, komplikuju se dogadjaji. On je rekao: "Ne,
            vi i vasi saveznici, vi cete da dovedete NATO trupe, ali Vlada
            narodnog jedinstva, mi suzbijamo terorizam, terorizma vise nema,
            Zoran Sokolovic je izjavio da terorizma vise nema, dakle posao je
            zavrsen". Sa Crnom Gorom odnosi nikada nisu bili losiji nego u
            poslednjih nekoliko godina i zaostravaju se. Dakle, to je stanje
            nacije, drzave i gradjanstva. Srecom, mi smo vitalan narod, inace ne
            bismo mogli ovu vlast da prezivimo. Mi smo izuzetno normalan narod,
            inace ne bismo to ludilo mogli normalno da prezivimo. Nas potencijal
            je ostao srecom neokrnjen, mi kao narod imamo sansu, ali nasa sansa
            je u Evropi, u zapadnoj Evropi. Nasa sansa nije Tunguzija, ma koliko
            g. Seselj obozava Tunguziju, jer je to jedina zemlja gde g. Seselj
            moze da ode, ali nasa sansa su zemlje sa kojima je Srbija imala
            trgovinske odnose 150 godina, kojima je prodavala svinje u vreme
            kneza Milosa i kojima je prodavala svoj tekstil i industrijske
            proizvode i svoju hranu pre deset godina - to su Francuska, Nemacka,
            Italija, skandinavske zemlje, to je zapadna Evropa. Potrebne su nam
            promene, potrebno je da najpre hladne glave procenimo gde smo
            gresili u proslosti, da dobro analiziramo svoje prednosti, sta smo
            kao narod sposobni da ucinimo, da definisemo svoj cilj, taj cilj je
            Evropa, da vidimo ko najpre moze da nas odvede do tog cilja, i da
            kazemo: Taj ko Srbiju moze najpre da vrati u Evropu, taj nek vodi
            zemlju izvesno vreme. Merilo njegovog uspeha jeste ekonomija. Ko
            moze da omoguci da se sto vise dece rodi, da bude sto vise mladih
            bracnih parova.
                  Najsokantniji primer o uspehu njihove vlasti je: '99. godine
            se najmanje dece rodilo od 1945. do danas u Srbiji, najvise nasilnih
            prekida trudnoce se desilo, najmanje mladih domacinstava je
            zasnovano. To je ta razdelna linija koja mora da deli ovaj rezim od
            buduceg demokratskog. Kriterijumi za uspeh tog buduceg rezima bice
            ekonomski oporavk zemlje, plate ljudi, sigurnost ljudi, red i zakon
            u drzavi, i sto pre povratak u normalan svet. Sto pre izvlacenje iz
            tog lavirinta raznih Sadama Huseina, raznih Fidela Kastra, koji nisu
            sasvim ni normalni. Vracanje u one normalne civilizacijske tokove
            gde mi uspevamo kao narod, gde smo sposobni, gde se snalazimo, gde
            necemo biti parije nego cemo biti priznati kao ravnopravni partneri.
 
                  Vojislav Seselj: Gospodin DJindjic prica bajke, i on sam ne
            veruje u to sto prica, to je krajnje ocigledno. Prvo, sto se tice
            jucerasnje emisije, emisija je bila zamisljena kao dijalog
            predstavnika vladajucih i dve jedine opozicione stranke, ozbiljne
            uslovno receno, pod pretpostavkom da su to jedine dve stranke koje
            imaju izvestan procenat glasaca u birackom telu. Jedan od
            opozicionih lidera nije hteo da dodje, do podne se iscekivala
            promena njegove odluke. Bilo bi krajnje smesno da je sinoc odrzana
            emisija gde bi bila tri predstavnika vladajucih stranaka i samo
            jedan predstavnik opozicionih, g. DJindjic, to bi onda bilo grehota
            sablju krvariti - trojica na jednoga, to nikako nije islo. Zakljucak
            je bio na drzavnoj televiziji da se obnovi ponuda i da se neprekidno
            obnavlja, a mi ocekujemo, posto je g. DJindjic usao u cvrstu
            koaliciju sa Draskovicem, da su oni u stanju da se dogovore da dodju
            na neku emisiju na drzavnoj televiziji i da se suoce sa
            predstavnicima vladajucih stranaka.
                  Drugo, Vlada Srbije nikada nije odlucivala o prihvatanju
            dolaska stranih trupa na teritoriju Srbije, nikad to nije bilo na
            dnevnom redu sednice Vlade. Odluku je donela Narodna skupstina. U
            Narodnoj skupstini su sedeli narodni predstavnici. Svaka odluka
            Narodne skupstine ima snagu zakona. Drugo, mi smo podneli ostavku,
            pa smo ponovo usli u Vladu, jer mi nismo podnoseci ostavku na
            clanstvo u Vladi, Vlada je posle rekonstruisana, podneli ostavku na
            bavljenje politikom. Mi ostajemo da se bavimo politiko, mada biste
            vi mozda voleli da mi prestanemo da se bavimo politikom.
                  Treca stvar, sto se tice mog sina najstarijeg, on je isao u
            srednju skolu, ne ide mu nekako skola. Upisao se u Saobracajnu
            skolu, nije mu islo, upisao se u Pravno-birotehnicku, ne ide mu ni
            tamo, ne voli da uci, i zaposlio se kao fizicki radnik sa osnovnom
            skolom, i prima platu fizickog radnika. Jer je moj cilj kao oca, on
            se sa 16 godina zaposlio kao fizicki radnik, da moj sin postane
            covek. Covek se moze postati samo ako se radi, ako se stvara nesto
            za sebe, za svoju porodicu, i mislim da ce rad o njega stvoriti
            coveka u pravom smislu reci. Ne mora da zavrsi skole, visoke skole
            poput oca, neka posteno zivi, neka zivi od svoga rada. Nemojte meni,
            molim vas, nista da pripisujete, nikakve gluposti, jer to sa mnom
            apsolutno nikakve veze nema.
                  Cetvrta stvar, nasa zemlja je u zaista krajnje teskoj
            situaciji. Da vidimo koji su uzroci. Prvo, poluvekovna komunisticka
            titoisticka diktatura. Ona je glavni uzrok, je li tako? Drugi uzrok
            je raspad Jugoslavije po savovima koji su pokusali da provedu
            zapadne sile. Treci razlog su sankcije, spoljna blokada, rat,
            bombardovanje, cepanje zemlje, itd. Cetvrti razlog je vlast. Ja sam
            zaista, kao covek vlasti sada, odgovoran za ovo stanje, ja ne bezim
            od te odgovornosti, ali se postavlja pitanje sta se moglo vise
            uraditi da se ovo stanje promeni. Jer, koje su pred nas alternative
            postavljale zapadne sile? Prva alternativa je bila, ili da se
            slozimo ili ne slozimo sa raspadom Jugoslavije po avnojevskim
            savovima. Niko normalan, castan i ozbiljan u srpskom narodu to nije
            mogao apriori da prihvati, niko, pogotovu to nisu mogli da prihvate
            zapadni Srbi. Pa se onda pred nas postavljala alternativa da se ne
            pruza pomoc Srpskoj Krajini ili da se snose konsekvence sankcija,
            pritisaka i svega ostalog. Treca alternativa je bila da se ne pruza
            pomoc bosanskim Srbima ili da se uvedu sankcije Ujedinjenih nacija,
            koje su pod laznom argumentacijom, pod laznim dokazima o navodima
            srpskim zlocinima na pijaci Markale u Sarajevu zavedene. Cetvrto je
            bilo da se odreknemo Kosova i Metohije ili cemo doziveti
            bombardovanje ili cemo doziveti nove sankcije, itd. Peto je sada
            vezano, verovatno, za Crnu Goru. Nazire se u daljini nesto novo. Ovo
            novo, u cemu i vi ucestvujete, to je regionalizacija Srbije, pokusaj
            da se Srbija podeli na sest regiona, zapravo sest federalnih
            jedinica, jer su regioni predvorje regionalnih jedincia na ovaj
            nacin na koji su zamisljeni. Regioni sa lokalnim skupstinama,
            lokalnim vladama, sa lokalnim izborima, lokalnim zakonodavstvom,
            itd. Sta to govori? To govori da je cilj naseg neprijatelja da se
            unisti Srbija. Oni su hteli da uniste jedan narod i jednu drzavu, da
            taj narod i ta drzava vise nikada ne budu ozbiljan politicki faktor
            na Balkanu, i tu mi nismo imali ozbiljne alternative, mi smo tome
            morali da se suprotstavimo. Sadasnje stranke koje su u vladajucoj
            koaliciji nacionalnog jedinstva tom izazovu su prilazile na
            razlicite nacine.
                  Radikalima je prvima sve bilo jasno. Mi smo smatrali da treba
            vec u startu odlucno i radikalno da se suprotstavljamo, nasi
            koalicioni partneri su smatrali da izvesnim popustanjem mogu da
            umilostive Amerikance. Pokazalo se da od toga nema nista. Sta to
            znaci ta fraza, ta parola - hocemo u Evropu. Kakvu Evropu? Da sad
            damo Kosovo potpuno, da damo Crnu Goru, da damo Vojvodinu, da damo
            Rasku oblast i Sandzak, da isparcelisemo ostatak Srbije i da onda
            idemo u Evropu. Evo, ovaj vas politicki kompanjon Milan Panic je
            objasnio kako on zamislja odlazak Vojvodine u Evropu, otcepljenjem
            od Srbije i prikljucenjem Madjarskoj. To je on javno rekao u
            Budimpesti, do tada ste njim mahali kao zastavom, prerano je ofirao
            vase planove, ili planove vasih savetnika s druge strane Atlantika,
            zavisi s koje im se strane prilazi, i on je sada otpisan. Pojavljuju
            se novi, pojavljuje se Canak, takodje vas kompanjon, koji sad trazi
            da Vojvodina bude republika. Znaci, ocigledna je jedna stvar, da
            Amerikanci zele da uniste Srbiju i da mi moramo tome da se
            suprotstavimo, s teskom mukom, u teskom jadu zivimo, ali nam nema
            druge varijante, moramo se suprotstavljati dok imamo daha. Oni nama
            ne nude nesto sto bi mogli prihvatiti kao alternativu, apsolutno nam
            ne nude, oni od nas traze potpunu kapitulaciju, oni od nas traze
            nestanak naroda, nestanak nacije, da bi eventualno neki pojedinci
            mogli da zive dobro.
                  Sto se tice kriminala i korupcije, to je zahvatilo sve zemlje
            u tzv. tranziciji, to nije samo nas slucaj. Kriminal i korupcija su
            uvek pratili periode prvobitne akumulacije kapitala u svakoj zemlji.
            Nas je istorija kaznila da nam se taj period prvobitne akumulacije
            kapitala ponavlja. Vec smo jednom kroz njega prosli u proslom veku,
            u knezevini Srbiji, i tada je bilo i kriminala i korupcije, i afera
            i cuda svakakvih, pa su onda komunisti to sve poravnali, nivelisali,
            pa sad moramo ponovo da se vratimo na taj put, to je nesto sto je
            objektivno. Ono sto je subjektivno u ovom slucaju, ove Vlade
            nacionalnog jedinstva, nijedne afere nije bilo otkad je ova Vlada
            formirana 24. marta 1998. godine. Nijedne jedine, nijednu
            korupcionasku aferu ne mozete da otkrijete, da ukazete na nju prstom
            i da nas optuzite da smo za nju krivi. I nije tacno da se ne sude
            drzavni funkcioneri, te '98. godine uhapsen je Nenad DJordjevic,
            uhapsen je ovaj bivsi direktor Duvanske industrije Nis, kako se
            zvase, vise ne mogu ni imena da mu se setim, nije ni bitno. Dakle,
            to su bile svojevremo veoma krupne ribe na nasoj politickoj mocvari,
            u jezeru, kako vam vise odgovara.
                  Postoji nesto sto nam govori da se iz ove koze ne moze
            iskociti. Ne mozemo mi Srbi, u so da se pretvorimo, ne mozemo
            umilostiviti Amerikance, ne mozemo ih odvratiti od njihove namere da
            nas uniste, zato sto smo mi u njihovim ocima fiksirani kao
            tradicionalni ruski saveznici na Balkanu, i zbog toga jednostavno
            nas opstanak, sa njihovih geostrateskih interesa, ne dolazi u obzir.
            Naravno, bilo je mnogo gresaka u politici. Nekim greskama ste vi
            kumovali gospodine DJindjicu. Mi smo jednom prosli kroz dobru fazu
            procesa privatizacije, negde 60-70 odsto ukupne nase privrede je
            bilo privatizovano. Na vasu inicijativu, 1994. sve je to vraceno u
            prvobitno stanje. Mi se sad opet batrgamo, trazimo nacina da ubrzamo
            taj proces privatizacije po novom zakonu, koji ima krupne slabosti,
            i jedva da taj proces napreduje. Znaci, jednom ste i doprineli da se
            stvari vrate u prethodno stanje. Gospodine DJindjicu, vi niste uvek
            zastupali ovakve stavove, vi ste stalno menjali orijentaciju u
            politici. Sto se tice Srpske radikalne stranke, mi smo neprekidno
            imali ovaj pravac koji sada zastupamo. Drugo, sve vase ambicije
            politicke, sve vase nade na ekonomskom planu vezane su za
            pretpostavljenu americku i zapadnoevropsku pomoc. A od toga nema
            nista, to su samo prazna obecanja. Mi moramo, kao pametni ljudi, da
            ucimo na iskustvima drugih naroda i drzava. Obecali su Rusiji 24
            milijarde, nisu Rusi dobili, izvukli su stotine milijardi dolara iz
            Rusije. Obecali su Bugarima, Rumunima, nista im nisu dali. Sta su
            obecali sve Makedoncima, sta su dobili Makedonci - nista.
                  Setite se kad ste bili predsednik Gradske skupstine Beograda
            g. DJindjicu, isli ste u Ameriku, trazili ste od Medlin Olbrajt da
            vrati Skupstini grada Beograda 20 miliona dolara koji su bili
            deponovani u nekoj americkoj banci. Je li istina? I obecali su vam i
            slagali su vas, nisu vam vratili. Bas ih briga, oni drze tih 20
            miliona dolara i ne daju ih, a to je vama moglo pomoci da ovde
            napravite cudo u politickom smislu.
                  Voditelj: Kosovo i Metohija, kako ga zadrzati i kako
            profunkcionisati da se Srbi ponovo vrate tamo?
                  Zoran DJindjic: Pa, naravno, sve je to vezano uzrokom i
            posledicom. Da bismo imali sansu na Kosovu treba da imamo vladu koja
            moze da bude prisutna na Kosovu. Ne mozemo mi da resavamo sa Dedinja
            problem Kosova, moramo da imamo vladu koja moze da bude prisutna u
            Berlinu, u Parizu, u Londonu, u Briselu, u Vasingtonu i svim onim
            zemljama gde se odlucuje o sudbini sveta, pa i o nasoj sudbini.
            Najlakse je zatvoriti oci i reci: mrzi me nastavnik i zato imam sve
            jedinice. Znaci, treba nam jedna jaka srpska drzava, drzava sa jakim
            institucijama, drzava kredibilna, drzava sa redom i zakonom, ne sa
            kriminalcima koji se sa heklerima setaju po gradovima u Srbiji.
            Prodjite kroz dva-tri poznata grada u Srbiji, tamo gde se sinovi
            seckaju, pa cete da vidite momke sa heklerima, u jednoj zemlji u
            kojoj bi trebalo da cak i za nosenje pistolja postoji dozvola, to je
            danas Srbija. Srbija mora da bude jedna jaka, uredjena zemlja,
            zemlja koja je medjunarodno priznata, koja ima svoje saveznike, i
            onda ona moze da resava tako teske probleme kao sto je problem
            Kosova.
                  Zelim da se vratim na pitanje kako smo dosli dovde, jer ovo su
            sada posledice. Znate sta, kad vas Dafina opljacka, i onda vas
            dovedu pred praznu banku i onda kazu: e, sad si ti strucnjak,
            resavaj probleme. A ti kazes - daj da se vratimo malo da vidimo kako
            je sve to krenulo. Ne, ne, ne - sve je to bila sudbina, resimo
            problem koji je nastao kao posledica toga. Ne, da se vratimo na
            uzrok. Tacno, bitan uzrok je u tome sto u Srbiji postoji kontinuitet
            vlasti i kontinuitet ideologije. Kontinuitet komunizma Titovog i
            kontinuitet jugoslovenstva Titovog, ali to je brod na koji ste se vi
            ukrcali, sa Mirom Markovic kao ideologom. Vi branite Srbiju zajedno
            sa Mirom Markovic, napravili ste patriotsku koaliciju. Recite mi sa
            da ili ne, da li je JUL za vas patriotska stranka?
                  V.S.: Da.
                  Znaci jeste. JUL je za vas patriotska stranka. Principijelni
            ste bili od pocetka, '98. godine: Braco Srbi i sestre Srpkinje vreme
            je da crvenu vesticu iz Tolstojeve ulice, laznog akademika i
            nabedjenog intelektualca Mirjanu Markovic naucimo pameti, da joj
            ubedljivo stavimo do znanja da Srbijom nikada nece ovladati crvena
            neokomunisticka kuga. To su za vas patrioti. Naravno, da kada je sa
            jednom prezivelom, jednom impotentnom, mrtvom ideologijom, '98.
            godine kada se svet menjao, neko ko ne razume nista, ko je pokusao
            sa tim naocarima sa debelim staklima, sa dioptrijom od -16 da gleda
            realnost, i pokusao da se snadje tu, i poceo da udara u zidove, tu
            su nastali nasi problemi. To je gospodin Milosevic kao nastavak
            Titove ideologije. Jedino u Srbiji je ta ideologija prevladala i
            jedino smo mi gubitnici na Balkanu. I vi taj uzrok uzimate kao jedno
            normalno stanje uz put, i onda projektujete namere da neko zeli da
            razbije Srbiju. Zasto? Zasto bas samo Srbiju? Srbi su neki ruski
            saveznici istorijski, koji ruski saveznici, kada je to Rusija
            pomagala tako Srbiji? To mi kazemo zato sto je to tako lepse. Uvek
            je bila na strani Bugarske, uvek je u medjunarodnim sporovima i
            aferama Kraljevina Srbija, Knezevina Srbija, stara Srbija, imala
            teske probleme sa tim velikim silama koje su imale svoje vrlo surove
            interese na Balkanu. Ne bolje interese Rusija nego Francuska ili
            Engleska, nego drugacije interese, a mi smo uvek stradali ako nismo
            uspeli tu da nadjemo svoje mesto. Dakle, umesto da smo '98. godine
            ubrzano krenuli u reforme, da smo ojacali svoju drzavu, da smo imali
            demokratsku vladu, da smo obavili transformaciju unutar Srbije, da
            smo postali magnet za Balkan, kao sto smo bili izlog, 50 godina smo
            mi bili u komunizmu izlog, dolazili su ljudi u Beograd da vide sta
            se nosi u Parizu, preko Dunava su plivali da bi dosli kod nas
            Rumuni. To je bila sansa Srbije, vi ste je upropastili, jer ste
            zacementirali ovaj sistem zajedno sa Mirjanom Markovic. Sansa je u
            tome da ono sto smo propustili pre deset godina uradimo sada, da se
            deblokiramo, ne da dobijemo pare iz inostranstva, nego da svoje
            sposobnosti ostvarimo tamo gde nam je mesto, na svetskom trzistu, u
            Evropi, tamo gde se tehnologija stvara, gde se zaradjuju pare.
                  Vojislav Seselj: Mene iznenadjuje da kod gospodina DJindjica
            nikakve logike nema u ovom izlaganju. On kaze da nas Amerikanci muce
            i maltretiraju zato sto smo komunisti, zato sto smo na Titovom
            komunistickom putu. Pa, prvo, Titov komunisticki rezim ne bi mogao
            pola veka da se odrzi bez americke pomoci. Taj se rezim odrzavao
            iskljucivo uz americku pomoc. Drugo, u Republici Srpskoj je na
            vlasti bila Srpska demokratska stranka, antikomunisticka politicka
            partija. Vise antikomunisticka nego Srpska radikalna stranka,
            ekstremnija u tom pogledu. Oni su cak i veronauku vratili u skole,
            svestenike doveli u Narodnu skupstinu, itd, sto sve nama ne pada na
            pamet, jer mi smo za strogi sekularizam, striktnu odvojenost crkve
            od drzave. Po nasem misljenju je ispovedanje vere privatna stvar
            svakog coveka. Dakle, bili su izraziti antikomunisti, i Amerikanci
            su se posebno na njih obrusili. Prvi ozbiljniji Srbin koji je
            proglasen za ratnog zlocinca bio je Radovan Karadzic. Vi ste nekada
            s njim bili prijatelj g. DJindjicu, jeste li jos uvek?
                  DJindjic: Da.
                  Seselj:Ja sam vama odgovorio: JUL je patriotska stranka jer je
            sada na patriotskim pozicijama, sta je bilo ranije mene ne
            interesuje. Meni je vazno sta je ranije bilo sa Srpskom radikalnom
            strankom. Drugo, ja sam nekada bio u zestokom sukobu i sa celnicima
            JUL-a i SPS-a. Ja sam sest puta u zivotu bio u zatvoru, svaki put iz
            politickih razloga, od toga cetiri puta u Milosevicevom zatvoru, ali
            ja nisam sujetan covek. Svoju licnu sudbinu ja ne projektujem kroz
            stranacku politicku akciju. Kazite vi meni gospodine DJindjicu, kako
            sam ja vama direktno odgovorio sto se tice JUL-a, da li je Bil
            Klinton ratni zlocinac?
                  Zoran DJindjic: Ja ne razgovaram na tom nivou. To je pitanje
            koje treba da utvrde sudovi.
                  Seselj: Da li je Medlin Olbrajt ratni zlocinac?
                  DJindjic: Isti odgovor.
                  Seselj: Da li je Toni Bler?
                  DJindjic: Isti odgovor. Ja nisam sud.
                  Seselj: Cekajte, ali znate da su ubijali srpsku decu ovde. Da
            li je kancelar Sreder ratni zlocinac? Da li je nemacki general
            Rajnhard ratni zlocinac? Zasto mi ne odgovorite g. DJindjicu,
            odgovorite sa da ili ne.
                  DJindjic: Menjate temu. U vezi s onim sto ste vi izjavili pre
            dve godine, jer ste vi tvrdili da je Srpska radikalna stranka ostala
            principijelna...
                  Seselj: Kad sam otisao u zatvor, 1994, vi ste podrzali rezim,
            i rekli ste: Seselj je dobio sto je zasluzio.
                  DJindjic: Nije tacno.
                  Seselj: U svojoj knjizi sam objavio isecke iz stampe gde ste
            to rekli, a iz vase stranke su ucestvovali u tome kao lazni svedoci.
            Tada je bio u vasoj stranci Desimir Tosic. Odgovorite mi sada da li
            je Bil Klinton ratni zlocinac?
                  DJindjic: To pitanje je g. Seselj za sud. Pitanje zlocina je
            pravno pitanje.
                  Seselj: Pitanje zlocina je pre svega ljudsko pitanje.
                  DJindjic: Vi treba da budete profesor prava...
                  Seselj: Zanemarimo pravo, sa cisto ljudskog aspekta, da li je
            Bil Klinton zlocinac?
                  DJindjic: Ne moze pojam zlocina da se posmatra sa cisto
            ljudskog aspekta. Gospodine Seselj, vi treba da predajete pravo
            studentima...
                  Seselj: Molim vas, koji sud ce da utvrdjuje za Bila Klintona,
            nema sudova.
                  DJindjic: Moze da utvrdjuje Sud u Hagu.
                  Seselj: Utvrdio je sada ovaj tribunal koji je zasedao u
            Beogradu.
                  DJindjic: A ko je legitimisao taj tribunal?
                  Seselj: A ko je legitimisao onaj koji je sudio...
                  DJindjic: Savet bezbednosti.
                  Seselj: Koji Savet bezbednosti... Nirnberski sud ko je
            sankcionisao?
                  DJindjic: Zemlje ucesnice u Drugom svetskom ratu, zemlje
            pobednice, Engleska i Rusija.
                  Seselj: E i ovde su isto, zemlje koje su se suprotstavljale
            americkoj agresiji, odnosno istaknuti intelektualci... Kakav pravni
            osnov, nema tu pravnog osnova. Vi necete da se izjasnite da li je
            Bil Klinton zlocinac. On je ubijao srpsku decu, bombardovao civilne
            ciljeve. Necete da kazete da li je kancelar Sreder ratni zlocinac.
            Sta to znaci?
                  DJindjic: Gospodine Seselj, vi pokusavate svojom jeftinom
            demagogijom da svedete pitanje ogromnih ideoloskih i politickih
            promasaja na jeftino ispitivanje koliko andjela stane na jednu iglu,
            da li je ovo ili ono.
                  Seselj: Ko kaze da andjeli stoje na igli?
                  DJindjic: To pitanje u 12. veku je bilo najvaznije u
            sholastici, kao sto vi pokusavate u vasoj politickoj sholastici.
                  Gospodine Seselj, pitanje rata koji je zadesio nasu zemlju i
            agresije koja je zadesila nasu zemlju, i ztava koje su zadesile nasu
            zemlju, i u ovih deset godina, i u svim drugim ratovima, je
            kompleksno politicko pitanje.