Početak - rođen je 28. maja 1951. godine u Čačku. Otac Sreten, metalostrugar, robijao je posle Drugog svetskog rata kao ravnogorac. Majka Nikolija bila je domaćica. Dede, po ocu i majci, bili su solunci. Jedan je obešen 1943. kao narodni izdajnik, jer nije hteo da priđe komunistima misleći da su nesreća za Srbiju. Stričevi Strahinja i Miodrag poginuli su kao pratnja đenerala Draže, deda po ocu umro je odmah po izlasku iz zatvora od posledica batinanja, jer nije hteo "pobednicima" da izda ni mrtvu braću.
Detinjstvo
- odrastao je kao tipično ravnogorsko dete.
Nacionalnost - Srbin.
Verska opredeljenost - pravoslavac.
Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju završio je u Čačku. U Beogradu je studirao na Tehnološkom fakultetu, diplomirao je 1976. godine.
Karijera - kao pripravnik radio je u "Graditelju" u Gornjem Milanovcu. Na "državnim jaslama" zadržao se još godinu dana, a potom postaje privatnik. U početku je imao zanatsku radnju, a onda je stvorio sopstveno preduzeće. Radio je s bojama i lakovima ali, kako je "umirala" građevinska delatnost, preorijentisao se na proizvodnju dečjih i ženskih cipela. U političke vode ulazi s članstvom u SPO-u. Godine 1992. u Čačku "uzima u nadležnost SPO kad je stranka imala minoran udeo u lokalnoj vlasti". "Razbija" SPS na izborima 1996. i postaje gradonačelnik, odnosno "zakon" u rodnom gradu. U leto 1997. dolazi u sukob s centralom partije, tačnije s Vukom Draškovićem.
Mnogo ružnih reči izrečeno je na obe strane, a povod je bio što je Ilić upozorio: "Vuk ne bi trebalo da se kandiduje za predsednika, jer ga prati fama gubitnika", a ovaj uzvratio: "Ilić radi za DB, dobio je silne pare da rasturi stranku". Od Ilića se tad čulo da bračni par Drašković mnogo voli novac, uz komentar "dalje ruke od Čačka". Usledila je Draškovićeva pretnja da će metalnom metlom sve počistiti, a kad je jedan od odbora SPO-a predložio Velju za predsedničkog kandidata i Vukovog protivnika, tikva je zauvek pukla. Ilić obećava da neće napustiti stranku, makar ostao bez ijedne funkcije, narednih dana ubrzano sakuplja istomišljenike unutar stranke i osniva "SPO Zajedno".
Umoran od "renoviranja" Vukove stranke, formira "Srbiju Zajedno" i, na kraju, u proleće 1998. - "Novu Srbiju". Na ličnom primeru sprovodi u delo ideju da politički život može da se organizuje i bez liderstva i, umesto jedne bogom dane, predsedničke, uvodi funkcije tri kopredsednika. Sarađuje s Goranom Svilanovićem i Milanom St. Protićem. Spreman je i da pruži ruku Draškoviću, a da je opozicija jedinstvena narod će videti, smatra, kad se pojavi na Studiju B a Drašković na TV Čačak.
Stranački angažman - nema podataka da je bio član SK, mada ga je Aleksandar Čotrić, bivši stranački kolega, optužio za pogolemo iskustvo u ovoj, nekad jedinoj partiji.
Zanimljivosti - oni koji ga vole znaju da je od reči, ali i prek. Oni drugi koriste svaku priliku da pomenu silne krivične prijave protiv ugrožavanja javnog reda i mira koje su u poslednje četiri godine stigle na Ilićevu adresu. Zato, ali i zbog četrdesetpetdnevnog skrivanja na Jelici planini u vreme NATO agresije kad je VJ bila izdala poternicu za njim "zbog podrivanja sistema bezbednosti i izdaje zemlje", njegova dela poznata su pod imenom "Ilićeva hajdučija". Objasnio je da je njegova "krivica" što je upozorio Vojsku da izmesti svoja oruđa dalje od naseljenog mesta. Na lanjskom mitingu, početkom jula, narod se izjasnio da ga ne smatra izdajnikom.
Hajduk Velja ima petoro dece iz dva braka (četiri kćerke i jednog sina). Prva žena bila je iz Bosne, ljubav iz studentskih dana ali, kako je bila jedinica i imala bolesnu majku, praktično nisu ni dana živeli zajedno.
Drugu suprugu, Goricu, s kojom ima četrnaestogodišnju kćerku i dvogodišnjeg sina, upoznao je kad je "njenima nešto veliko radio". Sva deca žive s tatom koji, prema rečima upućenih, kakav je da je ne da na sebe, i opasan je protivnik - i socijalistima i salonskoj opoziciji.