Početak - rođen je 1937. godine u Maloj Krsni, opština Smederevo. Otac mu je bio stolar, kolar, gvožđar i botaničar. "Ja sam iz Pomoravlja, zanatlijsko dete, otac mi je bio stolar, kolar, umeo je od gvožđa svašta da napravi. Voleo je drveće, posebno vrbe i zasađivao ih je. Kad nekoga nije voleo, govorio je da taj ni dve vrbe za života nije zasadio", seća se Vlajko. "Ipak, najbrže i najsigurnije vrbe rastu pored korova", ističe on.

Detinjstvo - Mala Krsna poznata je kao železnički čvor u kojem su se ukrštale gotovo sve "šine ovog sveta", pa je mali Vlajko od detinjstva zavoleo vozove. Da li se s decom igrao "vagona" i pevao "ći-hu, ći-hu, ći-hu-hu" - nije poznato.

Nacionalnost - podatak kojeg nema u dostupnim biografskim podacima.

Verska opredeljenost - detalj koji nije zabeležen u inače skromnoj, sakupljenoj, ministrovoj biografiji.

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u Maloj Krsni, gimnaziju u Požarevcu. (Prijatelji se sećaju da je, iako dođoš, Vlajko odmah uspeo da se nametne kao lider, zbog sjajnih organizatorskih sposobnosti. Naime, kako je postojao samo jedan TV prijemnik izložen u lokalnom Domu kulture, a zainteresovanih da prate prenos olimpijskih igara mnogo, on je napravio spisak šta će ko da gleda). Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Karijera - počeo je u gradu mladosti - Požarevcu. Kako se tokom studija paralelno bavio "društveno-političkim radom", posle studija se vratio ne samo s diplomom, već i s reputacijom aktiviste na koga je računao Opštinski komitet SK Požarevca. Kako su hroničari zabeležili, politički se posebno angažuje na rušenju prvog demokratski izabranog predsednika opštine u Srbiji - Branka Ivoševića. Upamćen je po tadašnjim intrigama u takozvanom "požarevačkom slučaju". Usledila je funkcija predsednika Izvršnog odbora SO Požarevac. Odatle prelazi u policiju, na mesto načelnika SUP-a Požarevac. (Svedoci se sećaju da kao prvi policajac u gradu nije odreagovao kad je grupa "građana" izmislila poplavu Dunava i uzela novac iz Saveznog fonda za pomoć u elementarnim nepogodama kojih nije ni bilo, a koji je utrošen u zidanje vikendica.

Jedino što je uradio bilo je da urednike i novinare, koji su pisali o ovom kriminalnom delu, nazove "antipartijskim elementima"). Ubrzo prelazi u privredu i postaje direktor Mesne industrije u Požarevcu. On se s ponosom seća dana direktorovanja u "najvećoj klanici " u Jugoslaviji, mada ima i onih koji su zapamtili želju radnika da im Bog pomogne da direktor što pre ode u Beograd. Želja im je uskoro uslišena, g. Stojiljković ulazi u Privrednu komoru Jugoslavije. Tu je bio potpredsednik, kad je predsednikovao Dagmar Šuster, od koga je nasledio luksuzni automobil (auto je kasnije polupao vozeći od Požarevca k selu Dubravica, gde se u restoranu preduzeća "Brodarstvo", kako kažu upućeni u njihove stvari, često kroji kadrovska politika SPS-a). Iz jugoslovenske stiže u srpsku Privrednu komoru i 1991. postaje njen prvi čovek. Na čelnoj, komorskoj funkciji ostaje dva mandata, direktori se vajkaju da je "to policajac provučen kroz privredu". Kad je ubijen Radovan Stojičić Badža, ministar policije, četiri dana kasnije, Vlajka Stojiljkovića "duže" za ovaj resor.

Predlagač, srpski premijer Mirko Marjanović, navodi da Vlajku nije stran rad policije, a Gorica Gajević, gensek SPS-a, kaže:"Mi biramo ministra koji nije samo operativac, on je organizator, a videli smo iz biografije g. Vlajka Stojiljkovića da je on veliki deo svog radnog veka proveo u organima". (Postoji podatak da je jedan period života proveo u Kazneno-popravnom domu u Zabeli, naravno kao njegov upravnik).

Stranački angažman - bio je član SK. Član je SPS-a. Iz "komunističkog životopisa" upamćena je njegova istorijska rečenica, izrečena na istorijskoj Osmoj sednici CK SKS: "Terasmo lisicu, a isterasmo vuka".

Zanimljivosti - upućeni su ubeđeni da je funkcija ministra policije bila odvajkadašnji san Vlajka Stojiljkovića. Oni koji ga ne vole kažu da će u Komori ostati upamćen po skupim ručkovima i večerama koje je organizovao u komorskom restoranu. Novinari su zabeležili da je izjavio da ne bi trebalo da uvozimo trećerazrednu, bofl robu iz inostranstva, ali i da su "lude krave" naša izvozna šansa" (on se branio da su ga pogrešno preneli). Jedini je ministar policije na svetu koji je maja prošle godine optužen za ratne zločine i za kojim je raspisana međunarodna poternica Haškog tribunala. Ranije su ga ovde optuživali da je uzurpirao stanarsko pravo u ulici Moše Pijade u Požarevcu za stan koji je ostavio kćerki, kao i dva stana koja su i u njegovom vlasništvu i vlasništvu njegove druge supruge. Poznato je da mu je sin Vladan, visoki funkcioner SPS-a, bio jedan od glavnih uvodničara na promociji knjige dr Mire Marković u Požarevcu. Iako ne prihvata kvalifikaciju da je Požarevac "srpski Kumrovec", smatra da je ovo važna srpska varoš, a ne samo prijateljske veze s porodicom Milošević-Marković potvrdio je tako što se najviše i najbučnije veselio na proslavi rođenja Marka - seniora.

Pored toga što zna da se opusti i meraklijski provede, g. Vlajko je svestan okruženja i svoje uloge u njemu: "Neprijatelj ne miruje. Suočeni smo s nastavkom pritisaka s ciljem da se potčini, okupira i teritorijalno razbije naša zemlja od strane zapadnih vlada i Amerike, uz pomoć nekih domaćih NATO stranaka, među kojima su najglasniji narkomani, alkoholičari, identifikovani kriminalci i huligani, neuspešni naučnici i propali umetnici.

Doprinos pripadnika MUP-a Srbije, u ukupnim naporima koje čine naš narod i država na obnovi i razvoju zemlje i pored spoljnih pritisaka, ogleda se u doslednoj primeni zakona, u obezbeđivanju funkcionisanja države, u zaštiti života građana i njihove imovine i u jačanju ukupne bezbednosti".

Zorica Vulić