Make your own free website on Tripod.com

ko je ovaj čovek?

Vojislav Mihailović

(Priča o dedi i unuku)

Početak - rođen je 3. maja 1951. godine u Beogradu. Otac Branko prilikom njegovog rođenja robijao je na Golom otoku kao informbirovac, sina je video tek kad je mali napunio dve godine. Vojislav je unuk Dragoljuba Mihailovića - đenerala Draže, komandanta Kraljevske vojske u otadžbini i vođe Četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata.

Ime je dobio po stricu koji je poginuo u četnicima, dok su mu pokojni otac i tetka Gordana bili u Titovoj vojsci ("Njih u komuniste nisu odvukli Staljin i Tito, već naivnost, mladost i potreba za romantikom", objasnio je đeneral neposredno pred smrt). Baba mu je bila Jelica, kćer pešadijskog pukovnika Jevrema Brankovića.

Detinjstvo - nije mu bilo lako, znalo se "čiji je on mali". Da muka bude veća, mnogi su ga opominjali da mu je deda bio glavni Titov protivnik, a otac nekad saborac pa kasnije neprijatelj "druga Starog".

Seća se da je kao dete osetio da će biti teško nositi pečat unuka Draže Mihailovića. Ni kriv ni dužan, morao je "instiktivno da stvara mehanizme" kako ga ružne asocijacije zlonamernika ne bi pogodili suviše. "Blaga priroda koju smo moj otac i ja nasledili od dede pomagala mi je da neprijatne stvari brzo zaboravim", izjavio je on.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac.

Obrazovanje - osnovnu, srednju školu i Pravni fakultet, na kojem je diplomirao 1980, završio je u Beogradu.

Karijera - paralelno sa studiranjem prava obavljao je komercijalne u izdavačkoj kući "Slovo ljubve". Potom izvesno vreme "advokatiše", a onda prelazi u privatnike. Krajem 1993. aktivira se u političkim vodama, i prelazi put od simpatizera do člana SPO. Danas je gradonačelnik Beograda, ali i suvlasnik u firmi koja se bavi uvozom "Pampers pelena", i posao, kako kaže, dobro ide.

Stranački angažman - nema podataka da li je bio član SK. ("Rođen sam posle Drugog svetskog rata tako da ne mogu da budem ni četnik ni partizan"). S članskom kartom SPO-a postaje nosilac liste Deposa u Kragujevcu na izborima 1994. i biva izabran na protokolarnu funkciju potpredsednika srpskog parlamenta.

Isto mesto zauzima i posle izbora iz 1997. godine, kad je bio nosilac liste SPO-a na Čukarici. Godine 1999, 22. januara posle 16 meseci čekanja na izbor gradskog oca, glasovima SPO-a, SPS-a i JUL-a on dobija ovo zaduženje. Navodi: "Moja funkcija nije paradna" i dodaje: "Trudiću se da u ovom parlamentu uspostavim duh pomirenja i ljubavi kroz konstruktivne rasprave i usvajanjem boljih rešenja za život Beograđana".

Zanimljivosti - poznanici kažu da je "povukao na dedu", te je dobar i pošten domaćin. Oni koji ga ne vole dodaju da se ne meša mnogo u svoj posao, te da nije retkih nastupa na Studiju B narod mu ne bi znao ni boju glasa. Ravnogorci su mu poručili da nije trebalo da "petlja s Vukom Draškovićem, jer je on ima poduži komunistički staž" i : "Za nas ravnogorce Mihailovići su završili s Dražom i pokojnim mu sinom Vojom, Vi i ostali kojima pripadate - na drugoj ste strani".

Mihajlović je u horoskopu bik, a on voli život i uživa u sitnim radostima. Da pripada ovom znaku ilustruje podatak da Beograđani svog gradonačelnika često mogu da vide kako s klincima (dvoje dece), sportski obučen, "cunja" po gradu i, sasvim obično, svrati do "Meka" na hamburger i milkšejk.

Zorica Vulić