Make your own free website on Tripod.com

PREDLOG ZAKONA PROTIV TERORIZMA 

Integralni tekst Predloga zakona protiv terorizma koji ce, po hitnom 
postupku, veca saveznog parlamenta razmatrati na zasedanju zakazanom za 30. 
Juni. 

CLAN 1. 

Ko u nameri ugrozavanja ustavnog uredjenja ili teritorijalne celine Savezne 
Republike Jugoslavije ili Republike clanice izazove eksploziju ili pozar ili 
izvrsi otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili ozbiljno preti 
preduzimanjem kakve opste opasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, 
bakterioloskog ili drugog opste opasnog sredstva cime je stvoreno osecanje 
nesigurnosti i straha kod gradjana, kaznice se zatvorom najmanje pet godina. 
Ako je delo iz stava 1. ovog clana za posledicu imalo smrt jednog ili vise 
lica ili je izazvalo opasnost za zivot ljudi, ili je praceno teskim nasiljem 
ili velikim razaranjem ili je dovelo do ugrozavanja bezbednosti Savezne 
Republike Jugoslavije ili Republike clanice, ucinilac ce se kazniti zatvorom 
najmanje deset godina ili zatvorom od dvadeset godina. 

Ako je delom iz stava 1. ovog clana ili pri izvrsenju tog dela ucinilac sa 
umisljajem lisio zivota jedno ili vise lica, kaznice se zatvorom najmanje 
deset godina ili zatvorom u dozivotnom trajanju. Ko pozove ili podstice vise 
lica na izvrsenje dela iz stava 1. ovog clana kaznice se zatvorom od tri do 
dvanaest godina, a ko poziva ili podstice vise lica na izvrsenje dela iz 
stava 2. i 3. ovog clana kaznice se zatvorom od najmanje deset godina ili 
zatvorom od dvadeset godina. Ko priprema izvrsenje dela iz stava 1. i 2. ovog 
clana kaznice se zatvorom najmanje jednu godinu, a ko priprema izvrsenje dela 
iz stava 3. ovog clana kaznice se zatvorom najmanje pet godina. 

CLAN 2. 

Ko rastura, drzi u nameri rasturanja ili cini dostupnim spise, audiovizuelna, 
elektronska i druga sredstva kojima se poziva ili podstice na vrsenje dela iz 
clana 1. ovog zakona kaznice se zatvorom najmanje tri godine. Ko delo iz 
stava 1. ovog zakona ucini uz pomoc iz inostranstva, kaznice se zatvorom 
najmanje pet godina. Ko saopsti javnosti da odobrava izvrsenje dela iz clana 
1. ovog zakona kaznice se zatvorom od sest meseci do pet godina. 

CLAN 3. 

Ko organizuje grupu lica koja ima za cilj izvrsenje dela iz clana 1. ovog 
zakona ili se s drugim dogovori da izvrsi delo iz clana 1. ovog zakona, 
kaznice se zatvorom najmanje tri godine. Ko postane pripadnik grupe iz stava 
1 ovog clana, kaznice se zatvorom od jedne do osam godina. Organizator ili 
pripadnik grupe koja spreci izvrsenje dela iz clana 1. ovog zakona moze se 
osloboditi kazne. Pripadnik grupe koji je dao podatke koji su doveli do 
otkrivanja ucinioca ili dela iz clana 1. ovog zakona moze se osloboditi od 
kazne za delo iz clana 1. ovog zakona i za delo iz stava 2. ovog clana. 

CLAN 4. 

Ko ucinioca dela iz clana 1. i clana 2. ovog zakona krije ili mu na bilo koji 
nacin pruzi pomoc u cilju ometanja njegovog otkrivanja ili hvatanja, kaznice 
se zatvorom najmanje jednu godinu. Nece se kazniti lice kome su ucinilac dela 
iz clana 1. ovog zakona bracni drug ili srodni po krvi u prvoj liniji, brat 
ili sestra. 

CLAN 5. 

Nije krivicno delo iz cl. 1. do 3. ovog zakona koje neko lice ucini u nameri 
da se drugi ucinilac pri pokusaju dela otkrije ili uhvati. Uputstvo o nacinu 
preduzimanju radnji iz stava 1. ovog clana daje savezni ministar nadlezan za 
unutrasnje poslove. O svim preduzetim merama iz stava 1. ovog clana 
obavestava se Savezni drzavni tuzilac". 

CLAN 6. 

Kad je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka, predsednik 
Saveznog suda moze, na predlog Saveznog drzavnog tuzioca ili saveznog 
ministra nadleznog za unutrasnje poslove, doneti odluku o preventivnom 
zadrzavanju lica za koje postoje osnovi sumnje da je ucinilo krivicno delo 
predvidjeno ovim zakonom. Izuzetno, predsednik Saveznog suda moze ovlastiti 
drugog sudiju Saveznog suda da odluci o preventivnom zadrzavanju. Preventivno 
zadrzavanje lica vrsi se u kazneno-popravnim zavodima, okruznim zatvorima, 
kao i u vojnim zatvorima. 

CLAN 7. 

Predsednik Saveznog suda, po pribavljenom misljenju Saveznog drzavnog tuzioca 
i saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, svakog sedmog dana 
preispituje postojanje razloga za preventivno zadrzavanje. Preventivno 
zadrzavanje moze trajati do trideset dana. 

CLAN 8. 

Za vreme preventivnog zadrzavanja mogu se prikupljati dokazi i s preventivno 
zadrzanim licem obavljati sluzbeni razgovor samo u vezi s krivicnim delom 
zbog koga je doneta odluka o preventivnom zadrzavanju. Preventivno zadrzano 
lice odmah se upoznaje s razlozima zadrzavanja i njegovim pravima, a o tome 
odmah se obavestava njegova porodica. 

CLAN 9. 

Predsednik Saveznog suda ili sudija Saveznog suda koga on odredi cini uvid u 
dokaze pribavljene tokom preventivnog zadrzavanja i donosi odluku o tome koji 
se od njih mogu koristiti u krivicnog postupku. 

CLAN 10. 

Kad je Vojni sud nadlezan za vodjenje krivicnog postupka za delo predvidjeno 
ovim zakonom, a ako je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka, 
predsednik Vrhovnog vojnog suda moze, na predlog Vrhovnog vojnog tuzioca ili 
saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, doneti odluku o 
preventivnom zadrzavanju lica za koje postoje osnovi sumnje da je ucinilo 
krivicno delo predvidjeno ovim zakonom. Predsednik Vrhovnog vojnog suda, po 
pribavljenom misljenju Vrhovnog vojnog tuzioca i saveznog ministra nadleznog 
za unutrasnje poslove, svakog sedmog dana preispituje postojanje razloga za 
preventivno zadrzavanje. Odluku o tome koji se od dokaza pribavljenih za 
vreme preventivnih zadrzavanja mogu koristiti u krivicnom postupku pred 
Vojnim sudom donosi predsednik Vrhovnog vojnog suda ili sudija Vrhovnog 
vojnog suda koga on odredi. 

CLAN 11. 

Za krivicna dela predvidjena ovim zakonom istragu sprovodi i sudi u prvom 
stepenu okruzni, odnosno visi sud, odnosno vojni sud prvog stepena. 

CLAN 12. 

Lica koja prisustvuju istraznim radnjama ili razgledaju spise istrage duzna 
su da kao drzavnu tajnu cuvaju sve cinjenice i podatke koje su tom prilikom 
saznala. Javni, odnosno drzavni, tuzilac moze i bez saglasnosti istraznog 
sudije podici optuznicu bez vodjenja istrage". 

CLAN 13. 

Ako se svedok bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba 
da bude saslusan, naredjuje se njegovo prinudno dovodjenje. Ako svedok ili 
vestak i pored urednog poziva neopravdano izostanu, naredjuje se njihovo 
prinudno dovodjenje. Svedok koji dodje i bez zakonskog razloga, posle 
upozorenja na posledice, odbije da svedoci, zatvorice se. Zatvor traje dok 
svedok ne pristane da svedoci, ili dok njegovo saslusanje ne postane 
nepotrebno, ili dok se krivicni postupak ne zavrsi, ali najduzne trideset 
dana s tim sto se odluka o zatvaranju preispituje svakih sedam dana. 

CLAN 14. 

Prigovor protiv optuznice moze se podneti u roku od tri dana od dana 
dostavljanja, a predsednik veca moze zahtevati preispitivanje optuznice u 
roku od tri dana od isteka roka za podnosenje prigovora, odnosno od 
odbacivanja prigovora. Vanraspravno vece nadleznog suda duzno je da o 
prigovoru protiv optuznice ili zahtevu predsednika veca za preispitivanje 
optuznice odluci u roku od cetrdeset osam sati. Predsednik veca naredbom 
odredjuje glavni pretres, koji mora poceti najkasnije u roku od petnaest dana 
od prijema optuznice u sudu. 

CLAN 15. 

Ako se sastav veca, ukljucujuci i predsednika veca, izmeni ili ako odlaganje 
glavnog pretresa traje duze od mesec dana, vece moze odluciti da se glavni 
pretres nastavi posto predsednik veca ukratko izlozi raniji tok glavnog 
pretresa. Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlascena lica mogu 
izjaviti zalbu u roku od deset dana od dostavljanja prepisa presude optuzenom 
ili javnom, odnosno drzavnom tuziocu. 

CLAN 16. 

Lice koje je osudjeno za krivicno delo iz clana 1. ovog zakona kaznu zatvora 
izdrzava u zavodu strogo zatvorenog tipa. Lice koje je osudjeno za krivicno 
delo iz clana 1. ovog zakona ne moze podneti molbu za odlaganje izvrsenja 
kazne zatvora, niti mu izvrsenje kazne zatvora moze biti odlozeno povodom 
najavljenih vanrednih pravnih lekova. 

CLAN 17. 

Pri vodjenju postupka za delo predvidjeno ovim zakonom, na pitanja 
koja nisu uredjena ovim zakonom, primenice se odredbe Zakona o krivicnom 
postupku. 

CLAN 18. 

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vazi clan 125., kao i odredbe 
cl. 136. do 139. koje se odnose na dela iz clana 125. Krivicnog zakona 
Savezne Republike Jugoslavije ('Sluzbeni list SFRJ', br.44/76, 36/77, 34/84, 
74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90 i 'Sluzbeni list SRJ', br. 35/92, 
16/93, 31/93, 37/93 i 24/94). 

CLAN 19. 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Sluzbenom listu 
Savezne Republike Jugoslavije'". 

OBRAZLOZENJE 

Predlozenim Zakonom protiv terorizma "zeli se ostvariti adekvatnija 
krivicno-pravna zastita odredjenih drustvenih vrednosti - bezbednost ili 
ustavno uredjenje SRJ i republika clanica, kao i osnovna prava i slobode 
gradjana od najtezih oblika njihovog ugrozavanja, kao sto je terorizam, koji 
je, kako u svetu, tako i u nasoj zemlji u porastu", stoji u Obrazlozenju 
Predloga zakona protiv terorizma, dostavljen Skupstini Jugoslavije iz Savezne 
vlade. "Ovo nalaze potrebu donosenja posebnog Zakona protiv terorizma u nasoj 
zemlji, a kakve zakone je vec odavno doneo jedan broj drugih drzava", dodaje 
se u Obrazlozenju. Istovremeno se napominje da su, prilikom izrade Predloga 
tog zakona, koriscena resenja iz zakonodavstava zemalja koje su se "znatno 
ranije suocile sa problemom terorizma (Velika Britanija, SAD, Spanija, 
Italija, Francuska, Irska)". "Neka od tih zakonodavstava predvidela su veliki 
broj izuzetaka od opstih pravila krivicnog prava i pravila o izvrsenju 
krivicnih sankcija (odustajanje od uobicajenih standarda i garancija u 
predkrivicnom postupku i istrazi, skracena istraga, prenosenje tereta 
dokazivanja na osumnjicenog, ubrzani krivicni postupak, specijalni sudovi, 
posebni zavodi za izvrsenje kazne zatvora itd)", ukazuje se u Obrazlozenju. 
"Preuzimanje navedenih izuzetaka sadrzanih u stranim zakonodavstvima", kako 
se ocenjuje, "ugrozilo bi prava i slobode nasih gradjana". "Otuda je, 
prilikom izrade Zakona postupljeno restriktivno, pa su iz stranih 
zakonodavstava preuzeta samo ona resenja koja su neophodna za efikasnije 
suzbijanje krivicnog dela terorizma", naglasava se u Obrazlozenju. Kao 
ustavni osnov za donosenje ovog zakona, u Obrazlozenju je naznacen clan 77. 
tacka 1. i 7. Saveznog ustava, prema kome "SRJ, preko svojih organa, donosi 
zakone i obezbedjuje sudsku zastitu u oblasti odbrane i bezbednosti SRJ, 
sloboda, prava i duznosti coveka i gradjanina utvrdjenih Ustavom, kao i 
odgovornost i sankcije za povredu istih i za povredu saveznih zakona".